🧵 ОД БОЈЕНОГ ПЛАТНА ДО ШТАМПАНОГ ТЕКСТИЛА 🪡 🗓 У Швајцарској је одржана Годишња конференција Међународног комитета ICOM costume @icomcostume са темом „PRINTS: From Painted Cloth to Printed Textiles” (ШТАМПА: од бојеног платна до штампаног текстила) од 16. до 19. маја 2024. године. 📍 Излагања учесника конференције и посете важним музејским институцијама одржана су у Женеви, Пранжину, Ивердон ле Бону, Нојшателу и Лозани. 📢 Поносни смо да објавимо да је из нашег музеја Конференцији присуствовала др Татјана Микулић са излагањем „Folded prints: Common Orthodox-Islamic Heritage in the Ethnographic Museum Costume Collections” које је прошло веома запажено. 🏛 Учесници Конференције имали су прилику да се упознају са колекцијама Музеја уметности и историје у Женеви и Нојшателу. Швајцарски национални музеј у дворцу у Пранжину и радионица савременог уметника који се бави штампом омогућили су практични тренинг па су излагачи могли да се опробају и у ручном раду са текстилом. Посете изложбама и депоима Музеја моде у Ивердон ле Бону и Олимпијском музеју у Лозани, као и САПА фондацији омогућиле су увид стручњацима у практичан рад швајцарских колега. 🏭 Посебну драж Конференцији дала је посета Коломбиеру и посебна приватна тура организована за све учеснике. Кроз причу о имању на коме се налазила некадашња фабрика Indiennes du Bied и производњи штампаног текстила из 18. века упознали су се са националним и породичним наслеђем. 🔸️ Конференцији су поред наше колегинице Татјане Микулић, присуствовале и Драгиња Маскарели из Музеја примењене уметности @mpu.rs и Катарина Радисављевић из Музеја Војводине @muzejvojvodine . @kostimsrbije #etnografskimuzej #beograd #icomcostume #icomserbia #srbija #icom #etnologija #etnografija #muzej #etnografskimuzejbeograd
🎁 Na prvom spratu Muzeja u narednom periodu možete pogledati kamernu postavku koja nosi naslov ”Poklon kolekcija dr Berenјi Janoša iz Torde”. Dr Berenji Janoš (1954–2015) bio je poznati naučni radnik iz oblasti genetike i oplemenjivanja bilјa. Narodni muzej Zrenjanin je 2023. godine u okviru poklon kolekcije dobio preko 300 predmeta koji su uvršteni u zbirke Etnološkog, Prirodnjačkog i Umetničkog odelјenja. Ti predmeti nalazili su se u spomen-kući dr Berenji Janoša u Tordi (njegovoj rodnoj kući). U okviru kamerne postavke izložen je deo dobijenog materijala koji je uvećao fond Prirodnjačkog odelјenja, poput semena, plodova tikve i predmeta od kudelјe. Pored toga, biće izloženi delovi tekstilnog pokućstva (jastučnice, dozidnice, štraftice, stolnjaci i milјei), kao i deo pokućstva koji je ukrašavao enterijer seoske mađarske sobe. Ovi predmeti ušli su u zbirke Etnološkog odelјenja. 📌 Autorke postavke su Nataša Knežević, viša kustoskinja-biološkinja, i Branka Sikimić, viša kustoskinja-etnološkinja. Dobro došli! #narodnimuzejzrenjanin #muzejzrenjanin #gradzrenjanin #zrenjanin #muzeji #etnologija #stalnapostavka #poklonzbirka #berenjijanos #torda #prirodnjackoodeljenje
💀👨🏻 Sve vas koji pratite projekat @novolicecelekule ili ste upravo sada prvi put čuli za isti pozivam da nam se pridružite 4. juna u Nišu gde će nam sjajna i divna @dr.osteomancer prezentovati svoje nalaze. Ostale fotke su mala retrospektiva događaja i mojih selfija sa lica mesta od prošle godine. Očekujte još fotki kad se vidimo u Niš! 📸 #novolicecelekule #celekula #dar #akademski #istorija #srbija #nauka #arheologija #antropologija #etnologija
🔺Preporučujemo 🔺Odporúčame Najstarší dom v Petrovci Najstarija kuća u Petrovcu iz 1799. #dnipetrovca2024 #muzeumvojvodinskychslovakov #backipetrovac #bacskypetrovec #tradicionalnaarhitektura #slovaci #vojvodinskýslováci #srbija #vojvodina #etnologija
ЗА СРБИЈА ОДИШ??? Двадесетих година прошлог века, седећи у једној скопљанској кафани у друштву пар старих Скопљанаца песник и новинар Милосав Јелић записује сећања једног од њих из турских времена: ,,...А пеатонџија прича о томе какве је некад коње имао и кога је возио и какви људи беху. - Овија сад? Не брате. Оно онда беше. Како муње. И тако терам за Куманово, кад човек у арнаутско одело. ,, Стани!" рече. Со пушка, а око, му отворено. ,, Вози!" рече. Па извади чутура вино и каза: ,, Србин ли си, шта ли си, пиј!" И ја отпих. Охо, комита, видоф ја, - ,, Слушај, господине. До Куманово ти је глава сигурна, а после гледај што ћеш". И го питаф: - Који си ти господине? - Ја сам Мицко од Пореч. - За Србија одиш? - За Србија. - Е здрав си, војвода Мицко! Војвода Мицко Крстић (1855-1909) је био познати српски бунтовник и четовођа из области Пореч око Кичева. Овај јунак из Македоније није никада имао дилему око своје националне припадности. Због српства је четовао, тамновао, на крају и погинуо. Његово неразметљиво, постојано јунаштво и непоколебљива верност Српству је леп пример који треба следити, у овом времену када је у Србији све на продају. Неомиљен (или нетачно представљен) у својој Македонији, прилично непознат међу Србима, Мицко као што је то радио за живота терајући инат српским душманима, тера сада инат историји, па ће упркос свему остати упамћен. Има своју улицу у Београду на Карабурми. Стрму и праву, као његова судбина што је била. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
🍇 ЗАВИРИ У ЗБИРКУ ВОЋАРСТВА И ВИНОГРАДАРСТВА 🍐 🌳 Дошло је доба године када почиње да се шири мирис свежег воћа, у граду на пијацама, а у руралним срединама по воћњацима. Тај мирис нас мисаоно сигурно води у слике производње вина, ракије, испијања слатких пића у добром друштву. 🍾 Све то нас води нашој колекцији стаклених предмета – бокала, балона за вино и ракију. 🍇 Производи вековима одржаване виноградарске, винарске, а потом и воћарске традиције, чувани су у стакленим балонима и боцама пре него што буду изнесени на сто, а најбоље стаклене, украшене или кристалне чаше, брижљиво чуване да обрадују породицу и госте током употребе у друштвеним церемонијалима свадбе, славе, крштења, Божића или Ускрса. 🥃 Звонки звук стакла приликом куцања - наздрављања, потом поглед на боју, текстуру и густину домаћег вина (или ракије шљивовице) кроз прозирне зидове боца и друге „амбалаже”, дословно су ритуализовани доживљаји. Процена укуса и мириса током испијања алкохолних пића у симболичком, свечаном времену и простору народне културе, а онда и здравице и испијање/напијање у част домаћина и породице, целокупног домаћинства и божанских сила које их штите, интегрисани су у практиковања одређених елемената нематеријалног културног наслеђа Србије. 🍷 Стаклени предмети у традиционалним сеоским заједницама дуго времена су били реткост и својеврсни статусни симболи благостања или уопште могућности да се путује у варошице и градове, чак изван граница Србије, где су били набављани. Успон државе, занатске и индустријске производње довели су до тога да је стакло у све већој мери преузимало улогу грнчарије у домаћинствима, да би током 20. века постало већ уобичајени кућни предмет, као и инвентар у оквирима културе привређивања воћарством и виноградарством. 🥂 Славска здравица у Крушевачком крају „Здрав да си!” и одговор „Бог ти здравља дао!” 📌 Инв. бр. 51 313, неоплетени балон за вино и ракију, Зајечар, прва половина 20. века. #etnografskimuzej #beograd #zaviriuzbirku #zbirka #vocarstvo #vinogradarstvo #etnografija #etnologija #srbija #tradicija #rakija #vino
📣 U Malom salonu našeg muzeja prošle nedelje je otvorena jedinstvena izložba “Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović” koja obuhvata etnografske predmete koje je poznata slikarka prikuplјala tokom svojih putovanja. Kolekcija predstavlјa snažan izraz njenih nacionalnih osećanja, umetničkog senzibiliteta i romantičarskog duha s početka 20. veka. Otkrivanje Nadežde kao kolekcionara – etnografa predstavlјa novinu kako za stručnu, tako i za širu javnost. U okviru izložbe prikazani su autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulјe sa teritorije Stare Srbije. 📌 Autorka izložbe je Jelena Sekulović, viša kustoskinja Etnografskog muzeja u Beogradu, dok je nadležna kustoskinja u Narodnom muzeju Zrenjanin Branka Sikimić, etnološkinja. Izložbu možete pogledati do 29. juna 2024. godine. Dobro došli! #etnografskimuzej #NadezdaPetrovic #muzejzrenjanin #narodnimuzejzrenjanin #izlozba #muzeji #etnologija #ethnology #etnography
Српска свадба у Тетову 1913. године!!! 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Повеље: Деспота Стевана Лазаревића год. 1411, Кнеза Лазара год. 1380, Царице (султаније) Маре, Јована Драгаша год. 1377 за цркву Св. Василија у Штипу. (Србска историја) 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Хрисовуља цара Стефана Душана са старим српским писмом, којом на Сабору у Крупиштима (на десној обали Брегалнице) расправља о поседима српског Хиландара на Светој Гори и манастира Светих Архангела код Призрена, Косово и Метохија, Србија. (Овче поље, Стара Србија и Македонија, 17. мај 1355. године) 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Spasovo 2024. u Donjim Andrijevcima. Djeca iz @kudtomislav.donjiandrijevci rekreiraju običaj križarica. Selo je pozornica. Djeca izvođači. Samo se u očima starijih promatrača vidi prebiranje sjećanja i aktivno razumijevanje onoga što se pred njima odvija. Nekadašnji običaj poprimio je malo drugačiju formu. Ritualna sastavnica gotovo se izgubila, osim nove prakse sudjelovanja na misi, početka ophoda pred crkvom te završetkom na istom mjestu. Je li ovo i danas običaj ili scenski prikaz -pokazat će vrijeme. #heritage #bastina #slavonija #život #obicaji #etnologija #ethnology
ЦРКВА- БЛАЖЕ КИНЕСКИ (ФОТО ОДЛОМАК) Нека е проклет часот кога ми кажаа дека се урива црквата во Небрегово! Илјади тажачки како да почнаа да се гласат и да тажат во мене тогаш како од темно подземје да излегоа. На самото мое детство, значи, последните жилки му се ништат, и еве се копачи и мојот најдлабок корен, а како да сум го предусетил тоа одамна во мене неспокојства тиштат и одамна сум морен. И не таа мала црква со наивно насликан пекол, со ѓаволи што го поганат ваганот на бајачката, ами самата моја снага се рони, би рекол, за да одекнува во урнатините плачка. И моите први години на учениче, на шест лета, и мојата прва Света Сава во дворот на таа иста црква, чие клепало толку чисто уште во споменот одѕвонува, кога во него некој замислен мава, и тие бојадисани шеќерчиња во табли и пјатови врз нашите гробови, што селото на своите дечиња им ги дава, -- сето тоа, сето тоа одеднаш во пустелија потонува. Дури и птиците што кружеле над таа црква, чавките и гавраните во мојот спомен, дури и тие сега кога црквата се урива станале како обична украса спрема небото, дел од неподвижна гравура, и нивниот полет е ограничен и сломен. Се урива црквата во Небрегово, малата црква што некогаш дрзок селски дух ја правел, а јас ништо не можам да сторам иако од тоа седело излегов и јас сум уште еден здробен Авел. Се урива мојата заветна црква, еј луѓе, се рушат моите гробови, а залудно да викам за помош кога туѓото е туѓо и никого не може да го боли што јас, што јас липам од самите бели дробови. Но сепак јас, јас кревам клетва над часот што ми јави дека се урива црквата во Небрегово. Штура е на тој час попарената жетва и грозно значењето негово. Крај таа црквичка на Бадник и Василица при снег и мраз се палеа огнови на коледарите и василичарите, а јас на рамењата од татко ми качен со очи оџагорени во мракот играта на сенките на пламењата ја пластев во себе во самата душа пласт по пласт. Крај таа црквичка на летни празници на средсело, на ледината ќе изнаседнеа стареите, а пред нив се зафаќаше оро и натпревари, фрлање камен и скокање, и крај им немаше на песните и смеите. (Наставак у коментарима) 🇲🇰☦️🇷🇸
Малешевска (беровска) чета војводе Петра Кацаревића. Сликано у манастиру Св. Пантелејмона у Лепчињцу у близини Врања, август 1905. године. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
📷 Sinoć je u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin svečano otvorena izložba “Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović” autorke Jelene Sekulović, više kustoskinje Etnografskog muzeja u Beogradu. Na otvaranju su govorili Ivana Arađan, programska direktorka Narodnog muzeja Zrenjanin, Branka Sikimić, etnološkinja, nadležna kustoskinja, a izložbu je otvorio profesor dr Igor Borozan. 👉 Izložba „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“ rasvetlјava jedan gotovo nepoznat aspekt njenog angažovanja na očuvanju i razumevanju kulturnog nasleđa. Otkrivanje Nadežde kao kolekcionara – etnografa predstavlјa novinu kako za stručnu, tako i za širu javnost. U okviru izložbe prikazani su autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulјe sa teritorije Stare Srbije. Postavku će posetioci zrenjaninskog muzeja imati priliku da pogledaju do 29. juna 2024. godine. Foto: Volim Zrenjanin #etnografskimuzej #NadezdaPetrovic #muzejzrenjanin #narodnimuzejzrenjanin #izlozba #muzeji #etnologija #ethnology #etnography
ГЛИГОР СОКОЛОВИЋ Глигор Соколовић роден е на 17 јануари 1870 година во село Небрегово (Прилепско). Четнички војвода од крајот на 19 и почетокот на 20 век. Соколовић e вујко по мајка на Блаже Конески. "Тој е еден од најдобрите војводи и одличен стрелец. Тој е самоук, надарен со буен темперамент и тврд карактер, мажествен и бестрашен. - Весник „Македонија“ март 1903 година.... Авди-паша, господарот на Бабуна, во служба имал озлогласен чифлик, Али-Ага, кој бил озлогласен зулумчар на христијаните. Али-Ага ги откажувал свадбите, бидејћи првиот ден од неговото пристигнување ја обесчастувал невестата. Кога Али-Ага го собрал данокот, тој зимал сума што му одговарала и никогаш не следел ниту еден закон. Али-Ага тепал селани чија гибаница не била доволно мрсна. Тој им наредувал на селаните да заколат овци само за да ја исчисти цевката од пушката со лојот. Селаните немале никого на своја страна, па пет села (Степанци, Присад, Смиловци, Никодин, Крстец) тајно се заговарале да го убијат Али-Ага, но никој не се осмелил да ја исполни задачата. Потоа, Глигор Соколовић, на 25 години, од шесто село Небрегово, го прифатил предизвикот. Соколовић, со својот пријател Тале Шејтан, подготвил заседа на патот на Бабуна и чекал неколку дена. Едно утро дошле селаните од Степанци и им рекле дека Али-Ага штотуку се обратил да собира данок од фармите. Тале се искачил на дрво од каде имал целосен поглед на околината и од каде требало да даде знак со затресување на гранките, додека Соколовић отишол и лежел со својата пушка на крајот од патот. Додека Али-Ага напредувал на својот коњ, Соколовић внимателно нанишанил и пукал, а Али-Ага силно падна на земја. Неговиот коњ врескал и побегнал кон Прилеп, а Соколовић и Тале побрзаа да исчезнат во шумата, иако никој не ги видел. Прилеп набргу бил вознемирен и војска тргнала во потера. Соколовић до ноќта се вратил во селото, а селаните тивко го поздравиле за неговото дело. (Продолжува во коментарите) 🇲🇰☦️🇷🇸
У суботу 18. маја је Међународни дан музеја, организован с идејом да као глобална платформа служи за промоцију улоге музеја. Ми се трудимо да сваког дана покажемо колико смо посвећени нашој установи, али 18. мај јесте прилика да још једном прикажемо детаље изложбе "Од абаџије до чаругџије" која је изазвала велику пажњу публике. Публику ће од 18.00 до 22.00 дочекати и провести кроз изложбу, аутор изложбе кустос етнолог Наташа Поломац Петковић #muzej_rtk #gornjimilanovac #međunarodnidanmuzeja #izlozba #zanati #starizanat #istorija #etnologija #istorijagrada #grad #srpskakultura #nasledje #bastina #muzej #muzejisrbije #muzejskodrustvosrbije #icomserbia
Izložba "Odrastanje u nekoliko priča" otvorena je večeras u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Izložbu je otvorila koautorka, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Valjevu, Gordana Pajić. Kako je izgledalo detinjstvo krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka, kako i čime su se deca igrala, kakav je bio njihov život u kući, u školi i u društvu, prikazuje oko 150 izloženih predmeta. Izložba će biti otvorena do 15. juna. Dobro došli u Narodni muzej. . . #Muzej #izložba #detinjstvo #sećanja #prošlost #etnologija #Aranđelovac #Valjevo #danporodice
Ministarstvo kulture i ove godine sufinansira projekte Narodnog muzeja, u ukupnom iznosu od oko 4 miliona dinara. Sredstva su dodeljena za nastavak realizacije projekata: "Arheološko istraživanje lokaliteta Dvorine - Madžarsko groblje, Venčac", "Trag u kamenu" - jedinstven "muzej" skulptura na otvorenom (konzervacija) i "Restauracija i konzervacija tekstilnih predmeta narodne i gradske nošnje iz zbirke etnološkog odeljenja Narodnog muzeja u Aranđelovcu". Zahvaljujemo Ministarstvu na višegodišnjoj podršci u realizaciji projekata koji su od velikog značaja kako za samu ustanovu tako i za lokalnu zajednicu. . . #ministarstvokulture #nasleđe #etnološkazbirka #Narodnimuzej #narodnimuzej #etnologija #arandjelovac #muzej #kultura #konzervacija #narodnanošnja #tekstil #restauracija #dvorine #arheologija #venčac #skulpture #bukovičkabanja #smotraumetnosti
U južnoslovenskim narodnim vjerovanjima o maku, ko sanja strašne snove, treba da ode na groblje i na grob osobe koju ne poznaje prospe šaku zrnevlja ove biljke. Onda zle sile koje šalju snove neće moći da mu naškode, jer moraju prvo da prebroje makova zrna. U nekim selima se veruje da malo istog treba dodati u hranu stoci i živini, da se množi, "kao zrno makovo". Prof.dr Jovan Tucakov, uvaženi stručnjak za lekovito bilje, jedan od najpriznatijih u Evropi u svojoj knjizi "Lečenje biljem" citira narodnu pesmu u kojoj devojka nosi "jednu kitu maka beloga" momku koji ju je napustio. Narod je dakle znao da je ovo bilje, naročito belo, otrovno. Pominju se i u epskim pesmama mlade krčmarice koje su razbojnicima ili neprijateljima u vino dodavale "trave afijuna", odnosno maka, da bi zaspali. U narodnoj medicini odavno je korišćen za umirenje i protiv nesanice, samo ne uvek sa uspehom. U selima se dugo zadržavao strašan običaj da se maloj deci koja mnogo plaču daje čaj od makovih čahura. Dovoljno jak makov čaj bio je u pozadini mnogih neistraženih smrti u Banatu, što Tucakov izrikom navodi. To ne sprečava današnje seosko stanovništvo da od "makovice", suve stabljike, pravi čaj koji pije uz rakiju, tokom duge jeseni i zime. #poppyseeds #slavicfolklore #slavicfolk #slavictradition #fotka #etnologija #fotografia #fotografija #fotka365 #priroda #aesthetic #estetika #fotkanje #ekstrafotka #prirodasrbije #prirodaidruštvo #narodnaverovanja #narodnavjerovanja #southslavs
U travnju sam sudjelovala na krasnom festivalu @wszystkie.mazurki.swiata u Varšavi. Putovala sam sa svojim @kudtomislav.donjiandrijevci te smo tamo odrzali 45minutni koncert u prepunoj dvorani. No, osim tog klasicnog predstavljanje vlastite kulture publici na sceni, imali smo priliku više puta u direktnoj interakciji s publikom razmijeniti nase vještine tradicijskog pjevanja, plesanja i sviranja. Održala sam tako, uz pomoć KUDa "Tomislav", 2 radionice koje su bile otvorene za javnost i iznimno dobro posjecene. Na prvoj smo plesali i polaznike ucili slavonskim tradicijskim plesovima, a na drugoj smo pjevali i, izmedu ostalog, naucili posjetitelje neizostavnom becarcu. Navečer nakon koncerta opet smo publiku učili našim plesovima. Drugi dan smo sudjelovali na sajmu tradicijskih glazbala gdje smo animirali posjetitelje te takoder odrzali plesnu radionicu. A onda je uslijedio vrhunac: večernja plesna zabava na kojoj smo stotine sudionika ucili igrati #šokačkokolo i #šetanokolo . Svi smo uživali u ovom jedinstvenom iskustvu do sada i zarazno dobroj atmosferi. Ponosni sto smo sudjelovali na festivalu na kojemu su svi očarani tradicijskom glazbom, pjesmom i plesom te nesebično prenose svoju kulturu i rado uče o kulturama drugih, kući smo došli obogaćeni i inspirirani za bolje i kvalitetnije predstavljanje naše kulture na sceni i drugim inivativnim načinima interakcije kroz tradicijsku glazbu. #bastina #heritage #volimbastinu #lovimbastinu #heritagechaser #zivit #slavonija #poljska #šokci #šokice #bećarac #unesco #hrvatska #croatia #mojalijepaslavonija #etnologija #ethnology #primijenjenaetnologija #appliedethnology #culturalanthropology #kulturna antropologija
Međunarodni dan porodice, 15. maj, obeležićemo otvaranjem izložbe "Odrastanje u nekoliko priča". Autorke izložbe, Gordana Pajić, Natalija Marković i Marina Ćirović, povezuju predmete koji se čuvaju u Narodnom muzeju u Valjevu, Narodnom muzeju u Šapcu i muzeju u kome izložba gostuje. Tako će se u postavci naći i predmeti iz naše etnografske zbirke koji ranije nisu izlagani i koje će publika po prvi put moći da vidi. Izložba nas vraća u period od kraja 19. do prve polovine 20. veka i govori o domaćem i socijalnom vaspitanju, o životu dece od obdaništa pa kroz čitavo školovanje, a poseban segment posvećen je deci u narodnim običajima. Ovom izložbom nastavljamo višegodišnju saradnju sa valjevskim muzejom, u kome je krajem prošle godine gostovala naša izložba "Kada je zanat bio zlatan". Otvaranje izložbe predviđeno je za sredu, 15. maj u 19 sati u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Dobro došli. . . #narodnimuzej #Narodnimuzej #arandjelovac #etnologija #etnološkazbirka #izložba #Danporodice #muzejvaljevo #muzejšabac #muzej #izlozba #nasleđe #kultura #valjevo
🌾🎲 "Lietuvių Liaudies Žaidimai" – kelionė į senovės Lietuvos kiemus, kur žaidimai buvo daugiau nei pramoga: jie buvo bendruomenės stiprinimo ir kultūros paveldėjimo būdas. 🎲🌾 Ši knyga atveria duris į tradicinius žaidimus, kuriuose susipina fizinis aktyvumas, strateginis mąstymas ir socialinis bendravimas. Čia rasite viską, nuo vaikiškų žaidimų iki sudėtingų komandinių varžybų, kurių kiekviena turi gilias kultūrines šaknis ir moko svarbių gyvenimo pamokų. #LiaudiesŽaidimai #LietuviųTradicija #KultūrosPaveldas #ŽaidimųTaisyklės #Folkloras #Bendruomeniškumas #TarpusavioSąveika #KūnoKultūra #Etnologija #Švietimas SKRUZDELIUKAS.LT @skruzdeliukaslt Išmokite ir žaiskite pagal senąsias taisykles: www.skruzdeliukas.lt
🤩 U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u četvrtak, 16. maja, sa početkom u 19 časova svečano će biti otvorena jedinstvena izložba “Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović”. Autorka izložbe je Jelena Sekulović, viša kustoskinja Etnografskog muzeja u Beogradu. Kolekcija etnografskih predmeta koje je Nadežda Petrović prikuplјala tokom svojih putovanja predstavlјa snažan izraz njenih nacionalnih osećanja, umetničkog senzibiliteta i romantičarskog duha s početka 20. veka. Nakon što je izložba priređena prošle godine, povodom 150 godina od rođenja jedne od najznačajnijih srpskih umetnica i nacionalne heroine Nadežde Petrović, ove godine publika ima priliku da je pogleda u Narodnom muzeju Zrenjaninu. U okviru izložbe biće prikazani autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulјe sa teritorije Stare Srbije.Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije. Nadležna kustoskinja u Narodnom muzeju Zrenjanin je Branka Sikimić, etnološkinja, a izložbu će posetioci zrenjaninskog muzeja imate prilike da pogledaju do 29. juna 2024. godine. #etnografskimuzej #NadezdaPetrovic #muzejzrenjanin #narodnimuzejzrenjanin #izlozba #muzeji #etnologija #ethnology #etnography
Vanja Huzjan znova razmišlja o poslanstvu osnovne šole. Foto: Ateljejska fotografija iz 19. stoletja. Zasebni arhiv Vanje Huzjan. #vsakdanjik #isn #antropologija #etnologija #folkloristika #šolstvo #zrcsazu
Христос васкрсе! Срећан Васкрс! Твој. Мој. Наш. Етнографски музеј #etnografskimuzej #vaskrs #praznik #beograd #etnologija
Милош С. Милојевић и Пантелија Срећковић- чланови одбора за српске школе и учитеље у Македонији и Старој Србији апелују и шаљу допис Министру просвете да се финансира и штампа речник Ђорђија Пуљевског и да се исти пласира и шири на просторе Македоније и Старе Србије како би се зауставила бугаризација српског народа на тим просторима. У питању је 1874. година. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
ПИСМОТО НА ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ ИСПРАТЕНО ДО НИКОЛА МАЛЕШЕВСКИ!!! Ѓорѓи Николов Делчев, познат како Гоце Делчев (Кукуш, 4 февруари 1872 - Баница, 4 мај 1903) — бугарски револуционер и национален херој, учесник во македонско-тракиското револуционерно движење, деец на Бугарската Македоно-Одринска револуционерна организација. Во текот на своето револуционерно дејствување тој напишал и испратил многу дописки, телеграми и писма од кои зачувани се 272. Во прилог следи извадок од писмото на Гоце Делчев испретено до Никола Малешевски на 17 јануари 1899. Цитат од писмото на Гоце Делчев на македонска норма: - "... Отцепувањата и расцепкувањата никако не треба да нè плашат. Жално е, но што да правиме кога си сме Бугари и сите страдаме од една иста болест! Ако таа болест ја немаше кај нашите прадедовци, од коишто ни е наследство, тие немаше да потпаднат под грозниот жезол на турските султани. Наш долг е, се разбира, да не се поддаваме на таа болест, но колку можеме да влијаеме на другитe? Сепак имаме нешто и од грчките болести - „колку глави – толку капетани“. Пустата! Секој сака да блесне, па не го знае фалшот на тој блесок. Тешко им на тие што страдаат под овие „комедии“. Писмото на Гоце Делчев напишано со оригиналната типографија: - „ ... Отцѣпленията и разцѣпленията никакъ да не ни плашатъ. Действително жалко е, но що можемъ да правимъ, когато си сме Българи и всички страдаме отъ една обща болѣсть! Ако тая болѣсть не съществуваше въ нашитѣ прадѣди, отъ които е наследство и въ насъ нѣмаше да попаднатъ подъ грозния скиптъръ на турскитѣ султани. Нашъ, разбира се, дългъ е да не се поддаваме на тая болѣсть, но можемъ ли сѫщото да направимъ и съ другитѣ лица? Пъкъ имаме заето и нѣщо отъ гръцкитѣ болѣсти, а именно - колко глави, толкозъ капитани. Пустата му слава!... Всѣки иска да блѣсне, па не знаѣ фалшътъ и на тоя блѣсъкъ. Вай на тезъ надъ страданията на които всички тѣзъ комедии, дѣтъ се разиграватъ." 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna
🤔 КАКО СЕ ПРОСЛАВЉА ВАСКРС? 🤔 🥚 Као празник Христовог васкрснућа, Васкрс је дан радости, весеља, забаве и дружења међу људима, а васкршња јаја била су „средство“ којима се то расположење изражава. 🤔 А да ли знаш зашто се туцамо васршњим јајима? 💥 Током првог и другог дана прослављања Васркса сви укућани и свако ко дође у кућу добија по једно обојено васкршње јаје. Деца и одрасли се међусобно туцају јајима, а више среће ће имати онај који другоме разбије васкршње јаје. 🌿 Некада су се на васкршње јутро људи умивали свежом и „неначетом“ водом у коју су претходно стављали црвено обојено јаје, босиљак и здравац, а приликом умивања јајетом су трљали лице да би били црвени и здрави. 🍲 После седмонедељног поста који претходи Васкрсу, по правилу би се омрсило управо црвеним јајетом. На тај дан свако домаћинство је приређивало свечани ручак, по правилу што богатији и разноврснији. 🔸️ Због такве богате трпезе, временом се створила изрека „Васкрс је најгладнији светац у години!“. На овај дан сваки укућанин треба да добије нешто ново од одеће и обуће. 🫵🏻 Срећне васкршње празнике жели ти Твој. Мој. Наш. Етнографски музеј #etnografskimuzej #muzej #vaskrs #jaja #uskrs #tradicija #srbija #etnografija #etnologija #praznik
НА ДАНАШЊИ ДАН УБИЈЕН ГОЦЕ ДЕЛЧЕВ- бугарски револуционар ВМРО-а. У Републици Македонији и Бугарској обележава се сећање на дан када је издан и убијен бугарски револуционар Гоце Делчев од стране Турака 🇹🇷. Издали су га његови саборци из ВМРО-а јер је организација била подељена на политичке фракције. Гоце Делчев је по политичком убеђењу припадао социјалистима, а издан је од оних који су били врховисти и царисти. 🚩🇧🇬Димитар Влахов, левичар, социјалиста, члан леве фракције ВМРО-а, касније члан Бугарске комунистичке партије, па потом и члан Комунистичке партије Југославије овако је писао 1928. године о Гоце Делчеву, о његовом револуционарном делу. Осврнуо се и на његову етничку припадност. Дилеме није имао око тога. Јасно је нагласио да је био БУГАРИН по народности (погледати фотографије). Ово је исечак из новина "Македонско дело". То је било гласило леве фракције ВМРО-а, која је сарађивала са СССР-ом.🚩🇧🇬 Зашто је важно ово знати??? Важно је зато што целокупна македонска историографија почива на лажима о ВМРО-у као македонској организацији која се борила за стварање независне македонске државе и истицање македонске посебности у односу на друге нације. Гоце Делчев је, као и сви остали војводи и комити ВМРО-а, био Бугарин и то је сам истицао, нарочито у писму Николи Милешевском. Исто важи и за остале револуционаре, нарочито оне који су претходно боравили или школовали се у Србији па су отишли у Бугарску. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
ВАЛАНДОВСКО-УДОВСКИ МАСАКР 1915. НА ВЕЛИКИ ПЕТАК Данас је дан сећања на погинуле српске војнике на Велики петак у Удову код Валандова Валандовски покољ се збио на Велики петак 2. априла 1915. године. После поноћи, под вођством официра и војвода Бугари су прешли српско-бугарску границу на седам места у дужини од 34 километара, и опколиле све карауле и пограничне стране и притом убиле (заклале) све српске граничаре, затим су напали и села. Главна група од 2.000 Бугара и бугараша прешла је границу код карауле Чепели и Удова дошли неприметно изнад железничке станице Струмица у Удову и извела први напад. Друга група од око 1.000 Бугара и бугараша спустила се у село Пирава и напала положај српске војске која је са те стране бранила Валандово. Остале групе напале су Валандово са свих страна. У одбрани Валандова било је распоређено само 120 српских војника. Око два сата после поноћи започета је опсада Валандова. Комите су успеле да ликвидирају српске војне посаде око Валандова, а посебно жестоке борбе биле су од села Пирава до Валандова и на Валандовском брду.Нападачи су у седам часова ујутру опколили Валандово са свих страна и заузели га око 11 часова, а сви браниоци су изгинули. Према подацима сакупљеним после овог подмуклог напада у борбама на Велики петак (Валандовски покољ) од укупно 450 српских војника погинуо је 261 а рањено је 87 војника. Спомен костурница је завршена 1936. године и у њу су положени посмртни остатци око 2.000 њихових ратних другова погинулих у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
🏠 ДА ЛИ ЗНАШ КОЈЕ ЈАЈЕ ЈЕ ЧУВАРКУЋА? 🏠 ✨️ У јеку празничне атмосфере и куповине боја за јаја, сигурно знаш да једно јаје остаје у кући – да је чува. 🤔 Али, да ли знаш која је симболика чуваркуће и које јаје може бити чуваркућа? 🖌 Прво јаје обојено црвеном бојом је чуваркућа. Чуваркућом се ујутро благосиљају сви укућани, тако што им домаћица симболично врхом јајета упише крст додирујући чело, браду и образe, уз речи „на живот и на здравље”. 🥚 Према народном веровању, заштитна моћ јајета може се додиром пренети на околину, па се тако сматрало да црвена боја у којој је претходно стајало јаје такође чува од несреће. 📩 Како изгледа твоја чуваркућа? Пошаљи нам! #etnografskimuzej #vaskrs #etnologija #etnografija #tradicija #uskrs #jaja
Majska misel. #etnologija #antropologija #folkloristika #isn #zrcsazu #maj
Краљ Александар и краљица Марија у манастиру Светог Климента у Охриду 1925.год Поред краља на слици је и Владика Николај Велимировић. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
У петак 2️⃣6️⃣. априла 🗓 са почетком у 1️⃣9️⃣ часова ⏳️биће одржано предавање ⚜️ доц. др Jasmina S. Ciric 🇷🇸 #ФИЛУМ 🏛 "СТАРО НАГОРИЧИНО И МАТЕИЧ: Архитектонски програм, уметност, духовност", ☦️ у просторијама 🔴🔵⚪️ СПОНА - Српски културно информативни центар у 📍 Куманову 🇲🇰 (Ул. Св. Кирил и Методиј бр. 7) @kic_spona 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Prodajna akcija Noć knjige - Knjiga svima i svuda. Od 23. do 28. travnja 2024. izdanja Srednje Europe objavljena 2023 - 2024. u prodaji su s 20 posto popusta. #srednjaeuropa #povijest #jezikoslovlje #etnologija #nocknjige
Spremni za NOĆ KNJIGE 2024🤩? 22. travanj - Dan hrvatske knjige 23. travanj - Svjetski dan knjige i autorskih prava U Noći knjige 23. travnja u Hrvatskoj će se održati više od 1150 programa - promocija knjiga, razgovora o knjugama, javnih čitanja, književnih šetnji, prodajnih akcija... Srednja Europa sudjeluje u programima za odrasle razgovorom o knjizi i prodajnim akcijama te u programu za mlade @sezam održavanjem radionica i prodajnim akcijama. Pripremili smo i posebne web akcije, pratite naše stranice! Tema Noći knjige 2024: Kad je prizma kataklizma - knjige za izazovna vremena. Sigurni smo da ćete u ponudi naših izdanja pronaći knjigu koja se uklapa u temu Noći knjige🙂. @nocknjige.hr #srednjaeuropa #povijest #jezikoslovlje #kulturnabastina #etnologija #nocknjige #nocknjige2024
Михајло Пупин остао је запамћен као велики добротвор охридског краја. У прилогу је текст уредника беломорца Спасоја Хаџи Поповића од 6. VIII 1923. поводом писма које је битољском листу "Јужна звезда" упутио славни научник. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Т'ГА ЗА ЈУГ Орелски крилја как да си метнех и в наши стâрни да си прелетнех! На наши места ја да си идам, да видам Стамбол, Кукуш да видам, Да видам дали сâнце и тамо матно угревјат, како и вамо. Ако как овде сâнцето ме стретит, ако пак мрачно сâнцето светит: На пâт далечни ја ке се стегнам, и в други стâрни ке си побегнам, каде сâнцето светло угревјат, каде небото ѕвезди посевјат. Овде је мрачно и мрак м' обвива и темна мâгла земја покрива: мразој и снегој, и пепелници, силни ветришта и вијулици, Околу мâгли и мразој земни, а в’гради студој, и мисли темни. Не, ја не можам овде да седам! Не, ја не можам мразој да гледам! Дајте ми крилја ја да си метнам и в наши стâрни да си прелетнам: на наши места ја да си идам, да видам Охрид, Струга да видам. Тамо зората греит душата и сâнце светло зајдвит в гората. Тамо дарбите природна сила со сâта раскош ги растурила. Бистро езеро, гледаш, белеит или од ветар синотемнеит: поле погледниш, или планина -сегде Божева је хубавина. Тамо по срце в кавал да свирам, сâнце да зајдвит, ја да умирам! - Константин Миладинов 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Према истраживању руског филолога Владимира Мошина, скоро целокупно рукописно наслеђе у данашњој Македонији припада српском језику. Факсимил у два тома. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Скица фреске у манастиру Свете Богородице Перивлепте у Охриду. На фресци су приказани господин Вук Бранковић, Гргур Бранковић и цар Урош Немањић. Немамо фотографије фреска. Ако неко има којим случајем сликане фреске, молимо да нам пошаље. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Aprilska misel 2 #etnologija #jurjevanje #antropologija #folkloristika #misel
Monika Kropej Telban predstavlja jurjevanje v Beli krajini kot eno od pomladanskih šeg. Foto: Zelenega Jurija vodijo. Niko Kuret, začetek 80. let 20. stoletja, Arhiv ISN ZRC SAZU. #vsakdanjik #etnologija #antropologija #folkloristika #jurjevanje #isn
МАКЕДОНСКИ НАРОДНИ ГОВОР Често се понавља мантра како у време Краљевине Југославије у данашњој Македонији није смео да се, у званичној употреби, користи македонски народни говор. То долази из кругова бугараша и поборника идеологије ВМРОа која је чедо Бугарске. Наравно, забрана коришћења језика је далеко од истине. У поменутом периоду штампан је већи број дела написаних македонским говорима, нека од тих дела су и награђивана, у то време, престижним књижевним наградама. Тако је академик Томо Смиљанић – Брадина у Скопљу 1929. године штампао збирку песама “Песмарица” у оквиру “Старовремске библиотеке”. Скоро половина књиге стихова написана је мијачким говором у прва два поглавља, “Старовремски мотиви” и “За поколења”. Овде би истакли патриотску песму “Седи краљ” коју можете да прочитате у прилогу. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet Kolan etno SRB Друштво Србо-Македонци 1886., централни одбор Пламен Четништва Историја Четничког покрета 1903-1918 Илирија Илирија СРБИ и српство Македоније Књигохранилиште / Knjigohranilište Брсјак Анђелкологија Србски комити у Македонија Српске задужбине у Р. Македонији Српска гробља у Македонији Ognjilo Старосрби Друштво Србо-Македонци 1886. Словеносрбија - Slavenosrbija Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији Српство у Македонији Коло српских сестара Куманово Бело Море / Μπέλo Μόρε
ДЕДО ИЉО МАЛЕШЕВСКИ На данашњи дан рођен је чувени војвода Илија Иљо Малешевски. Предводио је устанике у устанку у Пиринској Македонији (Македонски устанак) против Турака. 1862. године заједно са Србима из Македоније учествоваће у борбама око Београда након догађаја око Чукур чесме. Предводиће око 400 добровољаца састављених у једну легију. Фотографије: Молба војводе Илије Марковића (познатијег као Дедо Иљо Малешевски) да његов син Никола буде стипендиста владе Србије. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Величанствено је обележен 30.рођендан наше установе. Многобројни суграђани су пожелели да својим присуством допринесу свечаном отварању изложбе "Од абаџије до чаругџије". Све оно што музеј ради и шта му је основна делатност, представио је Александар Марушић, директор музеја истакавши шта је окосница рада наше установе. О самој поставци говорила је ауторка изложбе Наташа Поломац Петковић, која је истакла како је изложба настајала, у ком периоду и шта је све њом представљено. Председник општине господин Дејан Ковачевић, честитао је на досадашњим успесима Музеју рудничко-таковског краја и пожелео успех у будућим пројектима. Ми се захваљујемо суграђанима, потомцима занатлија којима је ова изложба донела велику радост, као и свима онима који нам помажу у раду, као сто су многобројни суграђани који су својим поклонима обогатили наше збирке, потом компанији "Звезда" која нам помаже дуги низ година, компанији "Металац", и фирми GM Converting из Горњег Милановца, као и свим дугогодишњим сарадницима #muzej_rtk #gornjimilanovac #opstinagornjimilanovac #danmuzeja #izlozba #izložba #zanati #starizanat #etnologija #istorija #srpskakultura #istorijagrada #srpskaistorija #nasledje #uspomene #memories #upoznajsrbiju #muzej #muzejskodrustvosrbije #icomserbia #muzejisrbije #muzeji
И пре самог отварања изложбе "Од абаџије до чаругџије' изложбу и наше сталне поставке погледали су чланови Музејско друштво Србије - МДС који су састанак друштва одржали данас у Кући српско-норвешког пријатељства. Надамо се да смо били добри домаћини. Позивамо суграђане да у што већем броју присуствују вечерас отварању етнолошке изложбе Од абаџије до чаругџије, занимљиву причу о занатима наше општине коју је испричала етнолог Наташа Поломац Петковић. Драго нам је што 30. рођендан обележавамо "музејски' баш онако како нам приличи #muzej_rtk #gornjiimilanovac #danmuzeja #muzejskodrustvosrbije #mds #izlozba #zanati #zanat #etnologija #istorija #srpskakultura #kultura #nasledje #srbija
🥁 ПРЕДАВАЊЕ „МОБА” – НАСЛЕЂЕ КАО ИЗВОР ЗА ИНОВАЦИЈЕ 🥁 📢 Санђив Шанкар, архитекта и дизајнер из Индије, одржаће у Етнографском музеју предавање о културном наслеђу као основи иновација у дизајну простора и архитектури. Реч је о мерама ревитализације одређених видова наслеђа који су, од првобитног заборава, после неког времена постајали прави брендови своје регије и заједнице. 🔸️ Шанкар посебно указује на значај етнографске методе у раду, која се овде односи на дуготрајни боравак на терену и саживљавање с потребама заједница које су проучаване. 🔹️ Поред тога, Санђив Шанкар је последњих година радио за National geographic и учествовао је у припреми номинације културног предела Мегалаја – Џингкиенг Џри (Индија) за листу UNESCO. 📍 Етнографски музеј 🗓 Уторак, 16. април ⏰️ 12 часова 📌 Предавање ће се одржати на енглеском језику. 🫵🏻 Дођи у Етнoграфски! #predavanjeuetnografskom #predavanje #etnografskimuzej #beograd #etnografija #etnologija #desavanja
Зебрњак, фотографија костурнице између два светска рата!!! 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Изложба „Од абаџије до чаругџије - занати у Горњем Милановцу од оснивања града до друге половине ХХ века“ У два наврата, 2019. и 2020. године Музеј рудничко-таковског краја је у сарадњи са Народним музејом у Чачку спровео истраживања старих заната на територији две суседне општине. Овај пројекат финансирало је Министарство културе Републике Србије. Том приликом снимљена су два етнолошка филма на ову тему: „Све, све али занат“ и „Како усуд каже - уметници у занату“ и прикупљен значајан етнолошки материјал. Наш музеј је наредних година наставио са истраживањима која је ограничио на територију града и период од оснивања града 1853. до шездесетих година ХХ века. Идеја је била да се утврди како су се занати развијали и мењали током периода од нешто више од једног века. Изложба „Од абаџије до чаругџије“ етнолога Наташе Поломац Петковић, управо говори о томе, о занатима који више не постоје, али и онима који су и данас присутни у општини, али у другачијем облику, и документује старе занате кроз фотографије, грађу, предмете, мајсторске дипломе познатих занатлија. Овом изложбом, Музеј рудничко-таковског краја је на свом извору, кога чини вишегодишње истраживање и драго нам је да ће баш прича о занатима обележити 30 година постојања наше установе. Такође нам је драго што се потомци занатлија изузетно радују овој поставци, што су нам помагали да целовито испричамо причу о занатима, и што поштују своје претке онако како доликује, а на тај начин ћемо и ми представити њихове животне приче. Овим и многим другим програмима, Музеј обележава и велики јубилеј, 165 година имена наше вароши, чијој историји смо посвећени од оснивања до данас. Изложба ће бити отворена у Галерији Музеја рудничко-таковског краја, на рођендан, у понедељак 15. априла у 19 сати. Улаз је бесплатан! #muzej_rtk #gornjimilanovac #izlozba #zanati #zanat #istorijagrada #grad #zanatstvo #etnologija #istorija #kultura #nasledje #danmuzeja #uspomene #memories #upoznajsrbiju #icomserbia #muzej #muzejisrbije #opstinagornjimilanovac
Споменик код Рамне, познат као,,Четири стотине - 1915" био је обелиск од белог мермера са Плетвара, висок 11 метара, а подигао га је тадашњи Епископ охридски Николај (Велимировић) недалеко од Биљаниних Извора, по пројекту чувеног српског архитекте Момира Коруновића. Споменик је миниран половином 1941. године, током фашистичке бугарске окупације од истих оних који су ову српску децу масакрирали. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Татари у српској епској поезији Марко Мрњавчевић се у епском стваралаштву Македоније не јавља само као Крале Марко, већ баш као Краљевић Марко. Бугарин Петар Драганов сакупио је више песама где се он зове као и у Србији Краљевић Марко. Песму је записао од ученика Стојана Трубаревића. Песма је врло занимљива јер се у њој јавља чак и непознати „силен Татарин“ у улози поштоноше. У песмама може да се уочи употреба неких падежа који се, очигледно, нису изгубили ни у 19. веку. У прилогу су две фотографије исечака везане за Краљевића Марка и силног Татарина. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Свилошки чардаци Развој спремишта за житарице у историјским изворима може се пратити од почетка 18. века, што не значи да их још увек неистражена архивска грађа неће датовати дубље у прошлост. Спремишта за кукуруз настају касније у односу на остале житарице јер је и сама производња започета у ширем обиму тек у 18. веку. Од три типа спремишта за кукуруз: коша (кружне грађевине оплетене прућем), чардака саграђеног од прућа или дрвета правоугаое основе и котобање изграђене од косо постављених летвица правоугаобне основе и веће површине (Доњи Срем), у којима се чува кукуруз у клипу, грађевине у Свилошу припадају другом типу карактеристичном за подрује Фрушке горе. Овакви објекти били су грађени од половине 19. до тридесетих година 20. века. Чардак у Свилошу, заштићен Законом о културним добрима још далеке 1971. године, изграђен је 1916. године. Састоји се од два нивоа. У горњем су амбар за чување жита и чардак за кукуруз, а доњи простор чине помоћне просторије. Доња зона је направљена од камена, амбар и чардак у бондруку, испуњеном на различите начине: амбар талпама, а чардак летвицама, причвршћеним на различите начине за дрвени скелет Испред амбара и чардака налази се трем, чији су елементи декорисани. Декорације има и на предњем забату. У истом селу, преко пута улице, сачуван је још један објекат исте намене, саграђен међу последњим објектима који се граде од дрвета, са традиционалном поделом на део за кукуруз и део за жито, 1928. године. Дуж целог објекта је трем са декорисаним елементима у парапету и пајантама. Улични забат, на коме је урезана година градње украшен је различитим начином слагања дашчица. Стреха је украшена профилисаном лајсном. Спремиште је постављено на постаменту висине око 2 ½ м. од камена повезаног блатним малтером који је служио као кокошињац и простор за одлагање алатки. Градили су га локални мајстори као и чардак преко пута улице. Покренут је поступак за његово утврђивање за културно добро. #pzzzsk #conservation #restoration #village #ethnology #etnologija #culturalheritage #culture #visitserbia #traditional #srem #vojvodina_ig
Via Сингапур, Бомбај, Суеец.... Илија Илиќ - Струшкиот херој што пешки одел неколку месеци за да стигне на Солунскиот Фронт.... Илија Илиќ (село Лабуништа, 1879 - 1942) бил солунски доброволец и херој од Првата светска војна, за кого „Политика“ пишувала на 4 април 1941 година. Илија Илиќ е роден во 1879 година во Лабуниште кај Струга (Дримкол) во сиромашно семејство. Бил печалбар, заработувајќи за живот како дневен работник за да го издржува семејството. Првата светска војна го нашла во Романија и веднаш решил да ѝ се придружи на српската војска како доброволец. Смислил надреален план само за да стигне во Солун, каде преку југот било невозможно.... Политика на 4 април 1941 година пишува за неговото патешествие кое траело9 вкупно 6 месеци. Милисав Антонијевиќ од село Лабуништа, бил учител од Подгорци, потоа дописник на Политика од Дримкол, ги опишал патувањата на Илија Илиќ, кој пеш стигнал од Романија, преку Русија - Одеса, јужните делови на Сибир и потаму во Манџурија - Кина. И понатаму, низ Кина, а потоа по море до Јапонија. И на крај, од Јапонија, со брод до Солун. Бил примен во 21. пешадиски полк во Солун, а командантот на полкот г. Полковникот Божидар Јанковиќ го пофалил пред сите војници за неговата пожртвуваност и патриотизам. Во овој текст во Политика останува напишана изјавата на Илија Илиќ за тие времиња: „Тогаш не се мислеше на голиот живот, маките, страдањата и раните, туку кој попрво би се жртвувал за својот народ и својата татковина, затоа што скоро сите бевме такви, добивме слобода“. Неколкупати бил ранет и носител е на повеќе одликувања. Тој не сакал да се сеќава и да зборува за настаните од војната.... По војната, кога бил демобилизиран, се вратил во родното село и до крајот на животот живеел во крајна сиромаштија. Се разболел во 1942 година и умрел, а бил погребан во родното Лабуниште... 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Данас је годишњица почетка напада на Краљевину Југославију од стране нацистичких окупатора. Споменик пилотима Ваздухопловства Краљевине Југославије у Куманову. На дан 06.04.1941. године у 05:10 часова пре него што је бомбардован Београд краљевски ваздухопловни пук из Куманово бранио је небо изнад Македоније. У бомбардовању је погинуло 17 Кумановчана. Бомбардован је и аеродром где је смештена ескадрила 6. ваздухопловног пука Краљевине Југославије. У изненадном нападу и херојској ваздушној борби живот је изгубило 15 југословенских пилота. Оно што је занимљиво јесте да су у овим ваздушним борбама први пут примењене самоубилачке борбе односно камиказе, пре војске царског Јапана. Погинули су: 1. Пуковник Градишник Ферди 2. Капетан Јермаков Константин 3. Капетан Поповић Воислав 4. Капетан Иванчевић Никола 5. Поручник Танасић Никола 6. Поручник Стефановић Ђорђе 7. Поручник Клинк Владимир 8. Потпоручник Петровић Милутин 9. Наредник Арсић Јефто 10.Наредник Милојевић Ратомир 11. Наредник Стојановић Верољуб 12. Јовановић Живојин 13. Јуруковић Стјепан 14. Поднаредник Ђорђевић Слободан 15. Механичар Мировић Василије. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Српска војска дели брашно народу након ослобођења града од Бугара и Немаца 1916. Битољ је био први ослобођени српски град након Албанске голготе, а био је и један од градова који су највише страдали у рату. Након ослобођења град је често бомбардован, а бугарска војска га је, поред осталог, бомбардовала и бојним отровима, учинивши тако један од најгнуснијих ратних злочина над цивилним становништвом, међу којима је било и много битољске деце. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
СРПСКИ ПИТОМЦИ БУГАРСКЕ ГИМНАЗИЈЕ КРОЗ ПЕСМЕ ДОКАЗУЈУ СВОЈЕ ПОРЕКЛО!!! Неколико народних песама, које су сакупили ђаци солунске бугарске гимназије по разним местима у Македонији, о једном од вођа Брсјачке буне Илији Делији. Песме је објавио филолог Петар Драганов, родом Бугарин из Бесарабије, који је предавао бугарски језик, у својој књизи: Драганов, Петр Данилович. Македонско-славянский сборник с приложением словаря, 1894.. Књига, иначе, обилује песмама у којима се помињу личности из старије и новије српске прошлости. Сличних песама о Илији Делији има у већем броју. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Овде описани обичаји покупљени су из вароши Бољевца и српских села око Бољевца: Кривога Вира, Јабланице, Мирова, Илина, Добрујевца, Ласова, Врбовца и Планинице. Између обичаја у вароши Бољевцу и обичаја у околним српским селима нема скоро никакве разлике, јер је Бољевац постао досељавањем из околних села тек око половине XIX века. При описивању обичаја, увек сам се старао да сазнам што више, како су се обичаји вршили у старије време. Идеју, план и упутство за скупљање и описивање обичаја дао ми је Г. др Тихомир Р. Ђорђевић. Он ми је и при раду дао врло многих писмених савета, обавештења и упустава, кад год ми је што било тешко схватити или кад год ми је што било нејасно. На свему труду сматрам за дужност изјавити г. Ђорђевићу срдачну благодарност. * У нашој Државној Архиви, поред друге обилате грађе за нашу новију историју, налазе се често и помени народних обичаја. Између остале грађе, коју сам исписивао из Државне архиве, из времена прве владе кнеза Милоша, бележио сам и све оно, што се односи на народне обичаје. Покупљена грађа о српским народним обичајима из доба прве владе кнеза Милоша је умногом погледу интересантна: У њој се многи обичаји описују или констатују, што је врло вредно за њихово упознавање у оно време. Негде се из грађе види, како се у обновљеној Србији, док још није било писаних закона, руководио по обичају у правном погледу и кнез Милош. Негде се види тежња кнеза Милоша да се штетност, дивљаштво и грубост народних обичаја било ублаже, било да се обичаји укину, нпр. освета, забрана пуцање на саборима, свадбама и иначе. Из неких се обичаја види, како је народ реагирао на поједине прописе, наредбе и пресуде кнеза Милоша, остајући веран својим обичајима, нпр. Народ и постављање старешина, где народ хоће свог човека за старешину. Из неких се види како они, и поред православља, живе у народу, иако су са њим у опреци. #knjige #knjiga #srpskinarodniobicaji #običaji #srbi #srbija #књига #књиге #обичај #обичаји #србија #срби #историја #српскинарод #tihomirdjordjevic #етнологија #етнографија #etnologia #etnologija #etnologija #talijaizdavastvo #талијаиздаваштво #boljevac #бољевац #krivivir #jablanica #mirovo #dobrujevac #lasovo #vrbovac #planinica
ПРЕЗИМЕНА СА СУФИКСОМ -ИЋ НАЈЧЕШЋА У 15-16. веку у Вардарској Македонији презимена великом већином на -ИЋ!!! Потврђује Блаже Конески, братанац војводе Глигора Соколовића. Блаже Конески је данас код појединих македонских бугараша и Бугара можда најомраженија личност у савременој македонској историји после Другог светског рата. И дан данас је често оптуживан да је "србоман". Блаже Конески, ,,Историја македонског језика", Београд, 1966, стр. 74. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
,,Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда, Научисмо брзо како да се гине: Из борбе у борбу, са победом свуда, Ми смо нашли земље старе царевине. Обишли смо места световна и света, Развалине славе, изворе јаука И домове, камо страх једино цвета; С буктињом слободе прогнасмо баука. Загрлисмо Србе с Косова и Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра; Оживесмо прошлост, мачеве и копља, И круне и митре и побожног себра." [Из Дисове песме ,,Ми чекамо цара"] 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Младен "Денко" Крстић, један од најбогатијих и најутицајнијих људи у Куманову и велики српски национални радник, у другој половини 19. века. Рођен је у селу Младо Нагоричане између 1824. и 1826. 1843. кратко је био учитељ у Куманову и предавао српски језик и црквенословенски, користећи књиге из Београда. Један од његових ученика био је и Таса Цивковић, каснији српски угледник. У периоду од 1847-1851. је грађена кумановска црква Светог Николе, а један од ктитора је био и Денко Крстић, заједно са својим оцем и многим другим угледним Србима из кумановског краја. 1860. године су Денко Крстић и иконом Димитрије позвани на саслушање у Скопље, од стране великог везира Мехмед паше Кибризлија да би били обешени, али је плаћено за њихово пуштање. Након успостављања Бугарске Егзархије 1870. кренуло је отимање српских цркава и велики притисак са циљем бугаризације. У то време Денко Крстић је уложио велика средства и напоре за спречавање бугарског утицаја и није се ограничио само на кумановски крај, већ је и у Кратову сарађивао са групом српских чорбаџија (којима је управо oн био на челу) на истој ствари. Током Кумановског устанка 1878. помагао је српске устанике и слао податке српској војсци, па су га Турци оптужили да је српски шпијун. Након смрти попа Димитрија 1880. постао је црквени иконом у Куманову. Због помагања Брсјачке буне 1881. Турци су га открили и осудили на доживотну казну и отерали у затвор у Приштини, где је и преминуо 16. јуна 1882. Његов рад је наставио његов зет Димитрије Николић. Димитрије је имао сина Ђорђа (рођеног 1868), оца професора Драгаша Денковића (1910-1999). 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Српски песник Осман Ђикић био је један од највећих Срба муслиманске вере који се током свог кратког живота борио за ослобођење и уједињење свих Срба. На слици је Основна школа "Осман Ђикић" у Скопљу између два светска рата. 🇲🇰☦️🇷🇸 #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Oбичаји српског народа из Левча и Темнића од Станоја М. Мијатовића Обичаји српског народа на Косову Пољу од Дене Дебељковића Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори од Атанасија Петровића Помена о нашим народним обичајима у старини нема много. Најчешћи је помен Крснога Имена. Оно се помиње у Македонији, на Охридском језеру, још 1018. године, затим у Херцеговини 1391, у Конављу 1466, у Боки Которској 1772, међу Србима у Угарској много пута у XVIII веку, и тако даље. Бадњак се помиње у Дубровнику 1271. године, отмица девојака у Србији у почетку XIII века. аље се у старини помињу коледа у Словеначкој, а самртни, ђурђевски и други обичаји на разним местима у нашој земљи. У Душанову Законику помињу се многи социјални, правни, религиозни и економски обичаји. За обичај побратимства имала је наша православна црква, у средњем веку, нарочитих молитава. Западни путници који су пролазили кроз наше земље доста пута помињу и наше обичаје. О обичајима налазимо помена и у забранама које су противу њих издавале црква и држава. Најзад, о њима говоре гдешто и наши књижевници у својим делима. Но сви су ови помени узгредни и случајни, или су са тенденцијом, која је ишла противу њих. #knjige #knjiga #srpskinarodniobicaji #običaji #srbi #srbija #kosovo #levač #temnić #skopskacrnagora #књига #књиге #обичај #обичаји #србија #срби #историја #косово #левач #темнић #скопскацрнагора #српскинарод #tihomirdjordjevic #етнологија #етнографија #etnologia #etnologija #etnologija #talijaizdavastvo #талијаиздаваштво
👉 Danas ćemo sa Vam podeliti informacije i fotografije nekoliko lula napravljenih od morske pene iz Etnološkog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin. 🌎 Prve evropske lule su napravljene u Engleskoj u 16. veku, po uzoru na lule nativnih zajednica iz Severne Amerike. Pravljene su od gline i bile su jednostavnog oblika, a kasnije su se menjali oblici, veličine i materijali od kojih su sačinjene. Za njihovu izradu koristilo se drvo, glina, morska pena, porcelan, metal i dr. 👑 Prirodni mineral sepiolit, poznat kao morska pena (stiva ili meršam), nastaje površinskim raspadanjem stena pri specijalnim uslovima. Prve lule od ovog materijala došle su sa Istoka, kada su ih nemački vojnici doneli kao ratni plen dok su učestvovali u borbama sa turskom vojskom. U 18. veku je popularizovana izrada lula od ovog minerala. U Nemačkoj je započeta proizvodnja lula od morske pene 1750. godine, kasnije se proširila na Francusku, a od početka 19. veka, Beč je postao glavni centar za njihovo izrađivanje. Ovaj materijal je najčešće korišćen za izradu lula zbog svojih strukturnih karakteristika – lako su se obrađivale i rezbarile. Imale su vrlo bogatu reljefnu dekoraciju, s predstavama bitaka, heraldičkim simbolima, scenama iz lova. One su bile malo umetničko dalo, pa su ih, s pravom, nazivali kraljicama među lulama. #muzejzrenjanin #narodnimuzejzrenjanin #ethnology #etnologija #muzej #zrenjanin #muzeji #ICOMSerbia
Aprilska misel #isn #etnologija #antropologija #folkloristika #zrcsazu #misel
#geografija #geografskanauka #geokutak #geography #pmfbl #nacionalnageografija #natgeo #geografskaznanja #geografskikutak #zanimljivostiizgeografije #zanimljivosti #zanimljivo #dalisteznali #zanimljivecinjenice #etnologija #turska #turkey #antalia #döşemealtı #poljecilima #banjaluka #sarajevo #zagreb #beograd #srbija #ljubljana #hrvatska #bosnaihercegovina #znanjejemoc #naucnikutak ____________________________________________________________ 🌞Gledajući iz ptičje perspektive, izgleda kao da letite iznad polja lala u Holandiji. 🌞Međutim to nije cvijeće, to su ručno tkani turski tepisi koji se suše na Sunčevoj toploti. 🌞Tepisi i ćilimi iz cijele Turske, koji pristižu u Dosemealti, prvo se peru, suše i potom se prostiru na polja. ____________________________________________________________ 🌞Kako bi upijali sunčevu svjetlost, oni ostaju na poljima od deset dana pa do čak dvije godine, a period "ležanja" zavisi od kvaliteta tkanine. 🌞Tepisi i prostirke se po kišovitom vremenu nose u skladišta, a ponovo se prostiru na polja kada se pojavi Sunce. 🌞Ovi jedinstveni primjerci prodaju se u mnogim zemljama svijeta i mogu dostići cijenu i do 300 hiljada dolara❗️
📷 U utorak, 26. marta 2024, u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin autorka izložbe „Simboli državnosti na etnološkim predmetima” Ljiljana Trifunović, muzejska savetnica-etnološkinja iz Muzeja Vojvodine održala je predavanja učenicima prvih i trećih razreda Zrenjaninske gimnazije. #muzejzrenjanin #narodnimuzejzrenjanin #muzej #zrenjanin #muzejvojvodine #izlozba #srbija #etnologija #ethnology
Претседателот на владата г. Милан Стојадиновиќ со министерот на поштата г. Чвркиќ (лево) и професорот на Универзитетот г. Станоје Недељковиќ (десно) пред Спомен-костурницата Зебрњак, 1937 г. 🇲🇰☦️🇷🇸 Преузето од ФБ странице: Старо Куманово/Staro Kumanovo https://www.facebook.com/profile.php?id=61553897463235&mibextid=ZbWKwL #makedonija #makedonci #srbi #srbija #bitola #skopje #solun #ohrid #knjige #vardar #etnologija #kultura #vojska #komite #cetnici #sloboda #smrt #ujedinjenje #srb #andjelkologija #pirin #egejskomore #starasrbija #skoplje #secanja #pamcenje #drustvo #nikogasseverna #pravoslavnaohridskaarhiepiskopija #srpskisvet
Kneginja Milica Hrebeljanović ●Kneginja Milica Hrebeljanović, rođena Nemanjić bila je vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara, srednjovijekovna spisateljka i pravoslavna svetiteljka. ●Rođena je 1335. gidine a umrla 1405. godine. ●Porijeklom je iz vladarske porodice Nemanjića, njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. ●Oko 1353. udala se za Lazara Hrebeljanovića koji nakon smrti cara Uroša Lazar postaje knez Raške sa prijestonicom u Kruševcu. ●Sa knezom Lazarom imala je sedmoro djece. ●Kad joj je muž 1389. poginuo u Kosovskoj bici, Milica je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još djeca. ●Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar, tada je mogla da napusti državne poslove. ●Nakon napuštanja državnih poslova sa svojom rođakom Jefimijom odlazi u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala u njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. ●Pored državnih poslava bavila se i književnošću, poznata su njena djela „Molitva matere” i „Udovstvu mojemu ženik”. ●Pred smrt primila je monaški zavjet velike shime i dobila novo ime Efrosinija.
🪡 Kraj 19. i početak 20. veka doneli su promene u enterijeru seoskih kuća. Uvodi se štednjak, ali i novi sudovi za pripremanje i odlaganje hrane. Domaćice, u skladu sa materijalnim mogućnostima, ukrašavaju prostor tekstilnim pokućstvom, a posebna pažnja pridavana je kuhinji. Na zidovima su visile dozidnice – kuvarice, a na policama i kredencima štraftice. Dozidnice su vezle devojke sebi za spremu, ali i mlade udate žene sa željom da ukrase prostor kuće po sopstvenom ukusu. U zavisnosti od motiva i teksta na dozidnici, stavljanje su iznad štednjaka, kreveta ili umivaonika. Danas sa Vama delimo jednu od dozidnica iz Etnološkog odeljenja našeg muzeja. #muzejzrenjanin #narodnimuzejzrenjanin #zrenjanin #muzej #gradzrenjanin #muzeji #banat #etnologija #ethnology
Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić ●Dušan Nemanjić poznatiji kao Dušan Silni, bio je pretposljednji srpski kralj i car iz dinastije Nemanjića. ●Rođen je 1308. godine ili 1312. a umro je 1355. godine. ●Kao dječak je zajedno sa svojim navodno oslijepljenim ocem Urošem III, majkom izgnan u Carigrad, najvjerovatnije 1314. godine. ●Krajem 1320. godine, ili početkom 1321. godine Stefanu Urošu III Dečanskom je bilo dozvoljeno da se vrati u Kraljevinu Srbiju. ●Urošu III je krunisan za kralja 6. januara 1322. godine, a istovremeno Dušan je krunisan za nasljednika prijestolja, mladog kralja. ●Dušan je učestvovao u bici kod Velbužda 28. jula 1330. godine, gde je srpska vojska porazila bugarsku i ubila njihovog cara, u toj bici Dušan se pokazao kao izuzetan ratnik i komandant, i vjerovatno je još tu zadobio simpatije vojske i vlastele. ●Dušan se pobunio protiv oca — svrgnuo ga sa vlasti u avgustu 1331. godine, i potom utamničio. ●U toku svoje vladavine, Dušan će osvojiti mnoga područja i gradove. ●U vrijeme tih uspješnih osvajanja Dušan se krunisao za cara u Skoplju, na Uskrs 16. aprila 1346. godine. ●Njegova carska titula bila je car Srba i Grka (Βασιλέως και αυτοκράτορας Σερβίας και Ρωμανίας). ●Dušan se oženio 1332. godine bugarskom princezom Jelenom, sa kojom je dobio jedinog sina Uroša, a neki izvori smatraju da su imali i kćerku. ●Godine 1349. objavio je veoma važan dokument, koji se zove „Dušanov zakonik”, a pisan je na srpskoslovenskom jeziku. ●O poslednjim danima života cara Dušana malo šta je poznato, preminuo je u nedelju 20. decembra 1355. godine. ●Uzrok smrti nikada nije utvrđen ali se govorilo o trovanju, moždanom udaru, groznici i čak epilepsiji.
Mitų saugotojas 40x50cm Akriliniai tušai, akriliniai dažai, medvilnės drobė 100€ #mitologija #mitai #tautosaka #tapyba #simboliai #baltiski #balticdesign #lietuvoskūrėjai #lietuvosmiskai #lietuviska #vilke #vilkas #etnologija #etno #pasakos #istorija